Ethernet 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Visoka poslovna škola strukovnih studija, Blace

Ethernet je najviše korišćena mrežna tehnologija u LAN. Originalni Ethernet je razvijen 1970. godine u Xerox Corporation kao eksperimentalna mreža sa koaksijalnim kablom koja je radila sa protokom od 3 Mb/s. Korišćen je protokol CSMA/CD (Carrier Sence Multiple Access Collision Detect) za sporadični i povremeno vrlo intenzivan saobraćaj. Sam Ethernet ne čini mrežu, potreban mu je protokol kao što je TCP/IP ili SPX/IPX koji će omogućiti komunikaciju između čvorova. Ethernet ima dosta prednosti, između kojih su:
mreže su jednostavne za planiranje i ekonomične za instalaciju;
mrežne komponente su jevtine;
tehnologija se pokazala kao pouzdana;
jednostavno je dodati i odstraniti računare sa mreže;
podržavaju ga mnogi softverski i hardverski sistemi.
Glavni problem Etherneta je što se korisnici takmiče za pristup mreži i nema garancije da će korisnik moći da pristupi mreži uvek kada ima podataka za slanje. Naime, do problema dolazi kada dva ili više korisnika želi da koristi mrežu u isto vreme. U tom slućaju dolazi do sudara (Collision) podataka različitih korisnika. Korisnici mora da prestanu sa slanjem i da saćekaju određeno vreme dok mreža ne postane slobodna. Sadšnje mreže bazirane na Ethernet tehnologiji dozvoljavaju protoke od 10 Mb/s do reda Gb/s. U daljem tekstu će biti opisane savremene Ethernet mreže.
Elementi Ethernet mreže
Ethernet LAN se sastoji od uređaja i sredine za prenos koja je povezuje. Uređaji se mogu podeliti na dve glavne klase:
Terminalna oprema za podatke (DTE – Data Terminal Equipement) su uređaji koji su izvor ili odredište podataka izdeljenih na pakete ili okvire. DTE su tipično personalni računari, radne stanice, serveri datoteka, serveri printera, … Često korišćeni naziv za DTE je krajnja stanica (terminal).
Oprema za komuniciranje podacima (DCE – Data Communication Equipement) su uređaji unutar mreže koji primaju i prosleđuju okvire podataka kroz mrežu. DTE može da bude jedinstveni uređaj kao što je ripiter, komutator i ruter, ali može da bude i jedinica sprege kao što je kartica za spregu sa mrežom (NIC - Network Interface Card) i modem. Jedan od opštih naziva naziva za DCE je čvor mreže.
Kao sredinu za prenos Ethernet koristi koaksijalne kablove, upredene parice (UTP i STP) ili optička vlakna.
Topologije LAN mogu da budu raznovrsne, ali bez obzira na njihove dimenzije i složenost, sve su kombinacija od samo tri osnovne strukture povezivanja uređaja mreže. To su:
veza tačka – tačka. Ovde su angažovana samo dva uređaja, a veza može da bude terminal-terminal, terminal čvor ili čvor-čvor. Dužina veze zavisi od tipa kabla i metode koja se koristi za prenos;
magistrala (bus). Prve Ethernet mreže su primenjene u struktiri magistrale sa koaksijalnim kablom. Dužina segmenta je bila ograničena na 500 m, a moglo je da bude povezano do 100 stanica na jedan segment. Individualni segmenti su se mogli povezivati ripiterima pod uslovima da se ne formiraju višestruke putanje između bilo koje dve stanice u mreži i dok broj stanica ne pređe 1024. Ukupna dužina putanje između dve najudaljenije krajnje stanice nije smela da pređe maksimalnu propisanu dužinu. Mada se nove mreže ne povezuju više u konfiguraciju magistrale, neke starije mreže tog tipa se i dalje koriste.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]